Sve o keto ili ketogenoj dijeti

Istorija Keto dijete

Istorijat Keto dijete poseže daleko u dvadesete godine prošlog veka. Ova dijeta je našla svoju prvu primenu kod bolesnika od epilepsije kada se tražio način da se kod pacijenata tražio način da se na pravi način kombinuje ishrana sa odgovarajućom terapijom. Međutim, Keto dijeta u lečenju epilepsije se napustila kada je došlo do otkrića lekova protiv konvulzija.

Keto dijeta nije pogodna samo za one koje žele da smršaju i da eliminišu višak masnih naslaga. Pored njenih pozitivnih svojstava u lečenju epilepsije, brojnim istraživanjima je utvrđeno da Keto dijeta efikasno otklanja simptome starenja. Prema ovoj studiji, manji unos kalorija usporava starenje i produžava životni vek. Smanjenim unosom kalorija smanjuje se rizik od srčanih bolesti i ostalih bolesti vezane za stariju populaciju.

Ipak, sa druge strane, postoji i dosta neželjenih posledica Keto dijete od kojih je prva veliki stres na ceo organizam. Ako se primenjuje dugoročno, Keto dijeta podiže rizik od dijabetesa zbog preteranog unosa masti. 

 

Osnove Keto dijete

Osnova Keto dijete je jasna – ona podrazumeva povišen unos masti uz minimalan unos ugljenih hidrata, dok je unos proteina optimalan u zavisnosti od godina, stepena aktivnosti i fizičke spremnosti. 

Keto dijeta ima za cilj da sagori masti tako što podstiče da se masti koriste kao primarni izvor energije. Keto dijeta je poznata i pod nazivom ketogena dijeta, i iako zvuči paradoksalno, princip ove dijete je da unosite više masti kako bi eliminisali masne naslage sa svog tela i iz svog organizma.

 

Dozvoljene namirnice

Pošto su masti osnova ove dijete, njihov unos je najvažniji. Dozvoljene i preporučene namirnice koje sadrže visok nivo masti su maslinovo ulje, bademi i lešnici, ali je dozvoljen i unos masti životinjskog porekla pa se stoga mogu unositi i pileće meso, a povremeno i svinjsko i teleće meso. Sa druge strane, treba ograničiti unos hleba, belog ili integralnog, kao i krompira, pirinča, testenine i testa, bilo kojih drugih pekarskih proizvoda kao i slatkiša, torti i kolača.

Unos proteina je preporučljiv svakodnevno. Proteini se unose iz biljnih i životinjskih namirnica, a najbolji izvori proteina su jaja, meso, riba i mlečni proizvodi. Ako se unose mlečni proizvodi mora se voditi računa da su prirodnog porekla. 

 

Da li vam se dopao članak? Prijavite se na našu listu i ne propustite nove objave.

Komentari

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali

O autoru

Vodjena valutom: "We have tomorrows for reason." Volim da razmenjujem mišljenja , cenim komentare, volim putovanja i dobru knjigu (dramu/triler)